Merenje kompresije motora tokom pokretanja

Merenje kompresije motora meračem kompresije

Preporuka za merenje kompresije motora je da motor bude na radnoj temperaturi, da se uklone sve svećice, baterija treba da je potpuno napunjena ili da se poveže starter, da se leptir gasa drži potpuno otvoren i najmanje pet kompresionih impulsa treba da se naprave na svakom cilindru (isti broj impulsa za svaki cilindar). Svi ovi uslovi će pomoći motoru da stvori maksimalnu kompresiju i da se obavi precizno merenje.

Merenje kompresije tokom pokretanja podrazumeva da se motor pokreće ali da ne dolazi do startovanja. Uklanjanjem svećica zbog pristupa cilindrima je dovoljan preduslov da ne dođe do startovanja motora. Međutim, ovo se praktikuje samo kod starijih vozila bez katalizatora. Za novija vozila poželjno je da se obavi prekid dovoda goriva skidanjem osigurača ili releja pumpe za gorivo, jer pripremljena smeša goriva i vazduha odlazi u izduvni vod i postoji opasnost da se upali ispred zagrejanog katalizatora. Tako stvoreni plameni front pregreva i razara katalizator. Zato, osim prekida paljenja mora da se obavi i prekid dovoda goriva pre testa kompresije motora.

Za merenje kompresije motora tokom pokretanja koristi se merač kompresije. Merno crevo merača sa odgovarajućim adapterom postavllja se u otvor za svećicu cilindra. Adapter na svom kraju može da ima gumeni cilindar za brzo merenje ili odgovarajući navoj prema navoju za svećicu na glavi motora. Na drugi kraj mernog creva povezuje se merač pritiska, manometar. Merač očitava pritisak vazduha koji stvara klip u taktu kompresije. Očitani rezultat se upoređuje sa podacima iz specifikacije vozila.

Na meraču je Schrader ventil sličan kao na pneumaticima, koji dozvoljava da veći pritisak vazduha dođe do merača ali ne može da se vrati nazad. To omogućava nesmetano očitavanje pritiska kompresije na kraju postupka. Pre svekog narednog merenja potrebno je resetovati merač pritiskom na izlazni ventil ispuštanjem kompresovanog vazduha i vraćanjem merača na početnu, nultu vrednost.

Set za merenje kompresije benzinskog motora

Suvi test kompresije

Za dobijanje ispravno izmerenog pritiska kompresije motor treba da se pokreće sve dok se na meraču pritiska ne izmere najmanje 5 impulsa kompresije. Ako je izmereni pritisak kompresije nizak, uzrok može da bude na ventilu, zaptivnim prstenovima klipa, klipu, zidovima cilindra ili na zaptivkama poklopca glave motora.

Na kraju merenja upoređuju se dobijene vrednosti kompresije svakog cilindra motora. Većina proizvođača navodi maksimalnu razliku od 20% između najvećeg i najnižeg očitavanja pritiska kompresije.

Na primer:

Kada serviser nakon testa balansa snage sumnja da samo jedan ili dva cilindra imaju izuzetno nisku kompresiju, onda će se ukloniti samo svećice sa tih cilindara i obaviti test kompresije. Ako je izmerena kompresija prilično niska onda motor ima problem sa kompresijom i potrebno je dodatno ispitivanje cilindra. Ako je kompresija razumno blizu normalne vrednosti iz specifikacije, onda kompresija ne izaziva problem i postoji verovatnoća greške zbog goriva ili paljenja koji uzrokuju poremećaj balansa snage.

Prilikom izvođenja testa kompresije, konačno očitavanje nije jedina stvar koja se posmatra. Ako su klipni prstenovi dobro zaptiveni, onda je prvi impuls pritiska na meraču najmanje pola pritiska od završnog očitavanja.

Mokri test kompresije

Kada se pronađe cilindar niske kompresije, u otvor za svećicu stavite malo motornog ulja (oko jedne kašičice), pokrenite motor nekoliko okretaja i ponovo proverite kompresiju. Ako se kompresija značajno poveća, problem se obično odnosi na klipne prstenove ili zidove tog cilindra, što ukazuje viša kompresija zbog kratkotrajne sposobnosti zaptivanja zbog dodatnog ulja. Klipni prstenovi (karike) su suštinski problem koji obično zahteva zamenu prstenova i remont motora. Ako ulje nije učinilo da se kompresija poveća, onda je problem verovatno curenje ventila, zaptivka glave motora ili rupa u klipu. Tačan uzrok pada kompresije može da se odredi testom curenja cilindra.

Merenje kompresije motora motor-testerom – test dinamičke kompresije

Drugi način merenja kompresije je test dinamičke kompresije, odnosno merenje struje pokretanja  na motor testeru. Ovaj test koristi strujna klešta (induktivni ampermetar) povezan sa motor-testerom koji meri protok struje za elektropokretač kada se motor pokreće. Kako se svaki cilindar pojavljuje na kompresionom hodu, motor se teže okreće, tako da je elektropokretač opterećeniji i povlači veću struju. Ako svaki cilindar ima istu relativnu kompresiju, onda će trenutni vrhovi impulsa biti slični. Ako cilindar ima malu kompresiju, onda će taj trenutni skok biti niži od ostatka.

Motor-tester snima grafik promene struje pokretanja iz akumulatora. Nakon najmanje pet ciklusa kompresije za svaki cilindar, računar motor-testera analizira grafik i dobijene rezultate prikazuje stubični dijagram veličine kompresije za svaki cilindar. Ovo je brz način provere da li postoji problem sa kompresijom. Ako postoji sumnja onda treba da se obavi merenje kompresije motora.

Strujna klešta motor-testera

Postupak za merenje kompresije motora tokom pokretanja pomoću merača kompresije

Da biste obavili merenje kompresije motora tokom pokretanja pomoću merača kompresije, pratite sledeće korake:

Postupak za merenje kompresije motora tokom pokretanja pomoću motor testera – test dinamičke kompresije

Da biste obavili merenje kompresije motora tokom pokretanja pomoću motor testera – test dinamičke kompresije, pratite sledeće korake:

Takodje pogledajte

Pronalaženje skrivenih potrošača

Preporuka za video