Nakon uklanjanja, obavlja se rastavljanje i čišćenje glave motora kako bi proces inspekcije i popravke bio efikasniji. Ne možete imati dobru popravku na glavi motora ako postoje komadići mulja i prljavštine koji prikrivaju oštećenja ili neprestano padaju u područje pregleda i popravke. Način čišćenja zavisi od materijala od koga je izrađena glava motora i vrste dostupne opreme. Pogrešna metoda ili sredstvo za čišćenje može naneti mnogo štete.
Uklonjena glava motora se vizuelno pregleda na oštećenja. Zatim se ručno ili u kontejneru obavlja prvo čišćenje i pranje glave motora od ulja i prljavštine. Nakon pranja mehanički se skidaju zaptivači pomoću strugača. Na red dolazi uklanjanje ventila. U većini slučajeva, rasklopljena glava motora mora hemijski da se očisti u rezervoaru za pranje, toplom rezervoaru, hladnom rezervoaru, ultrazvučnom čistaču ili u specijalno dizajniranoj peći.
Pratite preporuke proizvođača opreme kada koristite određeni tip sredstva za čišćenje.
Da biste obavili rastavljanje i čišćenje glave motora, pratite sledeće korake:
Provera i pranje glave motoraIzvršiti vizuelni pregled glave na oštećenja. Obaviti detaljno pranje glave motora od ulja i prljavštine, ručno ili u kontejneru za pranje. Nakon pranja ostaviti glavu motora da se ocedi i osuši.
Skidanje zaptivačaNa glavi od livenog gvožđa, čišćenje se obavlja fleksibilnim abrazivnim jastučićem ili strugačem. Ako je to aluminijumska glava, koristiti plastične ili silikonske strugače. Upoznati se sa preporučenom procedurom proizvođača za čišćenje spojnih površina.
Uklanjanje ventilaPomoću prikladnog alata sabiti oprugu ventila i ukloniti osigurač. Skinuti držač opruge i oprugu ventila. Osigurače i opruge odložiti u kutije. Izvaditi ventile i odložiti na posebnu ploču za demontažu glave sa ubeleženim redosledom cilindara.
Rastavljanje i čišćenje je proces koji prethodi proveri, utvrđivanju stanja i popravke glave motora. Prepoznavanje vrste nečistoće koju treba da očistite uštedeće vam vreme i trud. Na osnovu vrste zagađivača na delovima motora bira se postupak i sredstva za čišćenje. Postoje četiri vrste nečistoća: vodorastvorno zemljište, organski zagađivači, rđa i kamenac.
Prljavština od zemlje, prašina i blato se najlakše čisti jer je rastvorljivo u vodi. Za čišćenje vodorastvornog zemljišta dovoljna je topla voda pod pritiskom.
Organski zagađivači ne mogu se efikasno ukloniti običnom vodom. Postoje tri vrste organskih zagađivača:
– Proizvodi dobijeni preradom sirove nafte kao što su katran, ulje za puteve, ulje motora, benzin, dizel gorivo, masti i aditivi za ulje motora
– Nusprodukti sagorevanja, čađ, lak, guma i mulj
– Premazi za zaštitu od rđe, zaptivači i cementi, boje, lakovi, voskovi i premazi za zvučnu izolaciju.
Kada su gvožđe i čelik izloženi kiseoniku i vlazi dolazi do hemijske reakcije i nastanka rđe. Na površini aluminijuma pod dejstvom vlage nastaje korozija. Ako se ne kontrolišu, rđa i korozija mogu brzo da oštete površinu metalnih delova. Osim što uništavaju metal, rđa i korozija se ponašaju kao toplotni izolator i sprečavaju prenos toplote unutar sistema za hlađenje.
Voda kada sadrži minerale pri zagrevanju se rastvaraju, talože i pričvrste za okolne vruće metalne površine stvarajući kamenac. Rashladni sistem je podložno mesto za stvaranje kamenca. Tokom vremena, kamenac se može nataložiti toliko da blokira prolaze rashladnoj tečnosti smanjujući efikasnost hlađenja. Pored toga, kamenac izaziva propadanje metalnih delova.
Postoje pet procesa za čišćenje delova motora: čišćenje hemikalijama, čišćenje abrazivnim sredstvima, mašine za hemijsko čišćenje, termičko čišćenje i alternativne metode čišćenja. Na osnovu vrste nečistoća i dostupne opreme bira se način čišćenja delova motora.
Najčešći način za uklanjanje prljavštine, masnoće, kamenca i rđe uključuje upotrebu hemikalija za čišćenje. Korišćenjem hloronisanih ugljovodonika i mineralnih alkohola izlažete se riziku od trovanja kroz izlaganje kože i udisanje hemijskih isparenja. Takođe, postoji rizik i od paljenja. Ove hemikalije za čišćenje su označeni kao opasni ili toksični i zahtevaju posebne postupke rukovanja i odlaganja. Klasifikovane su kao opasne materije, a nakon upotrebe treba da se prikupe i skladište kao opasan otpad.
Upotrebom netoksičnih hemikalija na bazi vode mogu se eliminisati takvi rizici. Međutim, jednom kada se rastvor za čišćenje na bazi vode kontaminira mašću i prljavštinom, on postaje opasan ili toksičan otpad i podleže istim pravilima za odlaganje kao i jhemikalije za čišćenje.
Preporuka pri upotrebi hemikalija za čišćenje
Uvek kada radite sa rastvaračima za čišćenje nosite odgovarajuću zaštitu za oči i rukavice i radite u dobro provetrenom prostoru. Pre upotrebe bilo koje hemikalije, pročitajte sve informacije date u listi uz tu hemikaliju.
Treba voditi računa o vrsti materijala koji se čisti i delovima koji sadrže dodatne rukavce od legura. Različiti metali različito reaguju na hemikalije. Obavezno proveriti servisno uputstvo pre upotrebe rastvora za čišćenje ovih delova, jer pogrešna hemikalija može da ošteti delove koji se čiste.
Upotreba abraziva za čišćenje delova motora koristi se u kombinaciji sa drugim procesima čišćenja. Ovaj način nije primarni proces čišćenja.
Ručno čišćenje
Čišćenje glave motora obično uključuje mehaničko čišćenje sa alatom za struganje, kao što je strugač zaptivača. Aluminijumske glave se stružu nemetalnim alatom kao što je plastični ili silikonski strugač.
Set metalnih i plastičnih strugača zaptivki motora
Za uklanjanje zaptivki mogu da se koriste električni ili pneumatski alati sa malim brusnim diskom, obično brusnom krpom da uklone sve meke materijale bez oštećenja površine metala.
Teške nakupine masti ili čađi u početku treba ukloniti struganjem ili žičanom četkom. Nakon ručnog čišćenja, koristi se dodatna metoda da se završi čišćenje. Žičane četke se koriste za čišćenje unutrašnjih galerija ulja i rashladne tečnosti.
Peskarenje
Peskare se koriste na delovima koji će se nakon čišćenja mašinski obrađivati. Mašina komprimovanim vazduhom (staklene perle) ili centrifugalnim točkom (čelična sačma) izbacuje kuglice velikom brzinom na tretiranu površinu. Kada kuglice udare velikom brzinom, svojom velikom energijom odstranjuju nečistoće sa površine. Veličinea i materijal kuglica bira se na osnovu vrste i stepena zaprljanosti. Delovi moraju biti suvi i bez masnoće kada idu na peskarenje, u suprotnom, sačma ili perle će se zalepiti.
Bubanj za čišćenje delova
Bubanj je centrifugalna mašina za čišćenje i poliranje malih delova, kao što su ventili motora, mogu znatno da uštede vreme čišćenja. Unutar bubnja se nalazi brusni mediji (valjčići) od mešavine porcelana ili gline. Delovi zajedno sa brusnim medijima se rotiraju unutar bubnja. Usled centrifugalne sile dolazi do skidanja nečistoća, kamenca, rđe i poliranja površine delova.
Vibraciono čišćenje
Vibracione mašine (šejkeri) koriste vibrirajuću kadu napunjenu keramičkim, čeličnim, porcelanskim ili alumunijumskim abrazivnim sredstvom za čišćenje delova. Usled vibracije abrazivni elementi čiste delove. Često se ispiraju rastvaračem kako bi se omekšala i isprala prljavština. Rastvarač i prljavština se ispuštaju kroz filter da bi se uklonio mulj.
Peskarenje, Bubanj za čišćenje i Vibraciono čišćenje
Koriste se rezervoari za potapanje i mašine za pranje delova. Oni koriste rezervoar za držnje delova i nanošenje rastvarača potapanjem ili prskanjem.
Rezervoari za potapanje
Postoje dve vrste rezervoara za potapanje: hladni i topli. Većina rezervoara je dovoljno velika da može da primi celu glavu ili blok motora.
Rezervoari za hladno potapanje se koriste za čišćenje karburatora, kućišta leptira gasa i aluminijumskih delova. Delovi u žičanoj korpi se potapaju u rezervoar sa rastvaračem. Dok su delovi potopljeni lagano se meša rastvarač. Vreme potapanja je od 20 do 30 minuta kada je rastvarač nov. Vreme potapanja je sve duže kako se rastvarač koristi više puta. Vreme potapanja može da se skrati za 10 minuta stalnim mešanjem i podizanjem i spuštanjem korpe. Neki rezervoari imaju automatsko mešanje rastvarača. Nakon potapanja, delovi se izvlače iz rezervoara, ispiru vodom i suše komprimovanim vazduhom.
Rezervoar za toplo potapanje su zagrejani hladni rezervoari. Rastvor unutar rezervoara se zagreva na temperaturi od 70°C do 90°C . Često se koriste rastvarači sa aditivima za odstranjivanje masnoće. Mešanjem rastvarača pomaže da se dopre u slepe prolaze i pukotine. U ovim rezervoarima postupak čišćenja traje jedan sati i duže u zavisnosti od stanja rastvarača.
Mašine za pranje sa raspršivačima
Rezervoar sa vrućim rasprivačima radi kao velika mašina za pranje sudova. Uklanja organsku prljavštinu i rđu. Koristi isti rastvarač kao kod toplog potapanja ali ima prednost čišćenja pod pritiskom. Ovim se skraćuje vreme čišćenja uz manju upotrebu rastvarača. Obično se kao sredstvo za čišćenje koristi jak rastvor sapuna.
Budite oprezni ako koristite kaustičnu sodu jer je veoma opasan iritant za oči, kožu i sluzokožu. Smatra se opasnim otpadnim materijalom i mora se odlagati u skladu za propisima. Kaustična soda je jak deterdžent koji se obično nalazi u rastvaračima i efikasno otklanja čađ. Ne koristi za čišćenje aluminijumskih delova jer ih rastvara.
Rezervoar za potapanje, mašina za pranje sa raspršivačima
Termičko čišćenje je proces koji toplotom ispeče ili oksidira prljavštinu i druge zagađivače. Najpopularnije su rerne za termičko čišćenje. Visoka temperatura unutar pećnice od 340°C do 420°C oksidira svu masnoću i ulje pretvarajući ih u suv praškasti pepeo na delovima. Tretirani delovi izlaze suvi i pogodni su za čišćenje mlazom ili peskarenjem.
Ovo je ekološki prihvatljiviji proces u odnosu na hemijsko čišćenje. Bez obzira što ovde nakon čišćenja nema rastvarača ili mulja, ostaci pepela se tretira kao opasan otpad.
Nakon termičkog čišćenja preporučuje se lagano hlađenje da bi sprečili izobličenja koja mogu da nastanu nejednakom brzinom hlađenja unutar složenih odlivaka.
U autoservisima se koriste i alternativne metode za čišćenje nasuprot tradicionalnim hemijskim procesima. Najčešće su u upotrebi sledeće alternativne metode čišćenja: Ultrazvučno čišćenje, Citrus hemikalije i Slano kupatilo.
Ultrazvučno čišćenje
Delovi se uranjanju u tečnost ultrazvučnue kade. Ultrazvučno čišćenje koristi visokofrekventne, ultrazvučne talase za stvaranje mikroskopskih mehurića koji udarajući u površinu delova odvajajući nečistoće. Hemijski sadržaj rastvarača je minimiziran jer sitni mehurići obavljaju proces čišćenja. Na ovaj način, smanjen je problem odlaganja otpada.
Citrus hemikalije
Razvijene su hemikalije za čišćenje na bazi citrusa kao zamena za opasnije hemikalije na bazi rastvarača i alkalija. Ove hemikalije su bezbednije za rukovanje, lakše se odlažu nakon upotrebe i dobro mirišu.
Slano kupatilo
Slano kupatilo je proces koji koristi rastopljenu so za rastvaranje organskih zagađivača kao što su čađ, mast, ulje, prljavštinu, boje i neke zaptivke. Temperatura slanog kupatila za gvođe i čelik je od 370°C do 450°C , a za aluminijum ili kombinaciju aluminijuma i gvožđa koristi se drugačiji rastvor soli na nižoj temperaturi od oko 300°C. Zagađivači se razlažu i talože na dno rastvora, gde se povremeno uklanjanju kao opasan otpad. Sve dok se so pravilno održava njena upotreba je neograničena. Vreme čišćenja u slanom kupatilu je relativno brzo od 20 do 30 minuta.
Ultrazvučna kada, Citrus hemikalije, Slano kupatilo
Takodje pogledajte
Preporuka za video
