Senzori temperature u automobilima
Senzori temperature mere temperaturu u automobilima i uglavnom se za njihov rad koriste temperaturno promenljivi otpornici (termistori). Postoje dve vrste temperaturno promenljivih otpornika: sa negativnim temperaturnim koeficijentom (NTC) i sa pozitivnim temperaturnim koeficijentom (PTC). Kod NTC otpornika otpornost opada sa porastom temperature i obrnuto, dok kod PTC otpornost raste sa porastom temperature i obrnuto. Na vozilima najčešće se koriste NTC otpornici kao senzori temperature.
NTC otpornik kao senzor temperature
Primena senzora temperature na vozilima
Postoje razni primeri upotrebe temperaturno promenljivih otpornika kao senzori temperature na vozilima. Najčešće se koriste za merenje temperature:
– rashladne tečnosti motora
– usisanog vazduha
– okolnog vazduha
– vazduha u kabini
– goriva
– izduvnog gasa
– ulja motora
– ulja menjača
– isparivača klime i dr.
Kako radi senzor temperature
Senzori temperature mere trenutnu temperaturu i pretvaraju je u odgovarajuću otpornost, odnosno u napon. Oni su povezani na upravljačke jedinice kojima šalju podatke o trenutnoj temperaturi nadzirane oblasti u obliku električnog signala. Senzori temperature se napajaju iz EUJ konstantnim jednosmernim naponom od 5 V preko redno spojenog otpornika stalne otpornosti R. Oni zajedno čine naponski razdelnik preko koga EUJ dobija naponski signal koji je ekvivalentan merenoj temperaturi.
Šema veze senzora temperature i EUJ
Kako mogu da se ispitaju senzori temperature u automobilima
Moguće neispravnosti u radu senzora temperature su:
– neispravan senzor temperature
– prekid veze između senzora i EUJ
– prekid napajanja iz EUJ
Ispitivanje ispravnosti NTC senzora temperature se obavlja:
– dijagnostikom EUJ
– proverom napajanja senzora
– proverom otpornosti ili izlaznog napona senzora pri različitim temperaturama
– proverom na prekid i kratak spoj u strujnom kolu
– snimanjem oscilograma tokom rada
Ispitivanje ispravnosti senzora temperature proverom otpornosti
EUJ stalno kontroliše ispravnost senzora temperature i može da prepozna određene nepravilnosti kao što su prekid i kratak spoj. Te nepravilnosti EUJ memoriše kao kodove grešaka. Međutim, kada se kod senzora temperature poremeti izlazna karakteristika on počinje da ,,laže’’ i prikazuje pogrešnu temperaturu. Ovo stanje EUJ ne može da prepozna ali merenjem možemo da ustanovimo odstupanje od stvarne vrednosti. Zato je neophodno da iz informacionog sistema očitamo potrebne podatke za proveru ispravnosti senzora temperature.
Senzori temperature u automobilima – postupak ispitivanja ispravnosti
Postupak ispitivanja senzora temperature je sledeći:
– pomoću dijagnostičkog uređaja očitamo kodove grešaka i stvarne vrednosti sa senzora temperature
– iz informacionog sistema proveravamo mesto ugradnje, stvarne vrednosti za ispitivanje i električnu šemu veze
– skidamo utičnicu sa senzora temperature. Uz dati kontakt na priključcima utičnice merimo napon napajanja iz EUJ. Kada nema napajanja proveravamo stanje kabla na prekid i kratak spoj. Ako je kabl ispravan, merimo napon napajanja na samim priključcima EUJ čime ispitujemo ispravnost same upravljačke jedinice
– ispravnost senzora temperature proveravamo merenjem otpornosti ili izlaznog napona pri različitim temperaturama. Dobijene rezultate merenja upoređujemo sa stvarnim, potrebnim vrednostima iz informacionog sistema. Isto tako, ispravnost senzora možemo ustanoviti snimanjem oscilograma izlaznog signala tokom rada.
Upravljačka jedinica kontroliše senzora temperature samo u delu električne ispravnosti. EUJ može da prepozna prekid plus voda, prekid minus voda i kratak spoj. Kada senzor temperature radi izlazni signal je u granicama od 0,5 do 4,5 V. Kada dođe do prekida plus ili minus voda izlazni napon je 5 V, a kada je kratak spoj izlazni signal je 0 V. Na taj način EUJ prepoznaje kvar i memoriše grešku.
